OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Studije imaju za cilj sticanje znanja i veština u oblasti psihologije kao nauke, a kroz upoznavanje studenata sa predmetom, metodama i razvojem psihologije kao fundamentalne i primenjene nauke, osnovnim pojmovima i teorijskim školama i sistemima u psihologijij, mehanizmima, faktorima i osobenostima psihičkog života, metodologiji istraživanja. Ostim toga, cilj studija je usmeren i na osposobljavanje studenta za dalje usavršavanje i obavljanje različitih poslova u kojima se mogu implementirati psihološka znanja – u školama, klinikama i marketingu, profilisanje kadrova, samostalni savetodavni rad, psihoterapija i dr.

Po završetku programa student poseduje sveobuhvatna znanja i veštine iz različitih psiholoških disciplina, odnosno poznaje, razume i interpretira psihološke pojave, mehanizme i zakonitosti, kao i njihove biološke i društvene determinante; sposoban je da analizira psihološke probleme iz različitih psihološko-teorijskih perspektiva, da samostalno sprovodi naučna istraživanja u oblasti humanističkih nauka i društvenih delatnosti uz adekvatnu primenu istraživačkih metoda i tehnika, da učestvuje u projektovanju i realizaciji različitih psihosocijalnih programa kao i da samostalno obavlja delatnosti iz psihološke struke. Student poseduje kritičko i analitičko mišljenje, razvijene komunikacione veštine neophodne za obavljanje psihološke delatnosti; a takođe uspešno primenjuje stečena znanja u različitim oblastima primenjene psihologije, uz poštovanje metodoloških i etičkih principa.

Studenti se uključuju u praktičan rad već tokom studija. Počev od predmetnih vežbi na kojima student povezuje teorijska i praktična znanja, kreativno osmišljava gradivo, učestuje u različitim oblicima grupnog rada, omogućava mu da stekne veštine koje su od posebnog značaja za ovladavanje profesijom psihologa. Osim toga, stručnu praksu student može realizovati u centrima i ustanovama, predviđenih studijskim programom, a u skladu sa afinitetom studenta i trenutnim kapacitetima izabrane ustanove.

Studijski program pripada polju društveno-humanističkih nauka, oblast psihološke nauke. Studenti dobijaju zvanje diplomirani psiholog, koje je definisano Pravilnikom o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva. Skraćeni naziv je dipl.psih.

Imajući u vidu širok spektar delatnosti psihologa, on može da radi u zdravstvenim ustanovama različitog tipa (klinike, savetovališta i sl.), u različitim institucijama socijalne zaštite (centri za socijalni rad, domovi za stara lica, ustanove za nezbrinutu decu, centri za bolesti zavisnosti i sl.), u vaspitno-obrazovnim ustanovama (predškolske ustanove, škole, univerziteti), u radnim organizacijama, društveno-humanitarnim organizacijama, naučno-istraživačkim institucijama i laboratorijama. Osim navedenog, velike su mogućnosti psihologa za realizaciju privatne prakse.

Uz bogat arsenal znanja i veština, diplomirani psiholog ima velike mogućnosti za zaposlenje. Svoje mesto psiholog može naći kako u državnom, tako i u privatnom sektoru, u nacionalnim i međunarodnim organizacijama, a takođe je slobodan da otpočne privatnu praksu.

Prema zvaničnim podacima, psihologija spada u tri najtraženije profesije u Srbiji i ta potražnja iz godine u godinu raste. To nesumnjivo govori da su psiholozi danas itekako potrebni. Jedan od osnovnih razloga su brze i radikalne promene u društvu koje rezultiraju promenama u međuljudskim odnosima, vrednostima, načinu života. U kriznim vremenima, čiji smo svedoci proteklih nekoliko godina, te promene poprimaju destruktivan karakter. Stoga, psiholog nije samo poznavalac svoje struke, već i neophodan član društva, koji radi za dobrobit ljudi.