Da li je dete nemirko ili ima ozbiljniji problem? Koliko je učenika prošlo kroz naš školski sistem, a mi nismo imali metode i načine kako da mu pomognemo? Možda baš sada u nastavnoj praksi imate susret sa ovakvim detetom, a u vama su pomešana osećanja jer ponekad pomislite da je situacija van kontrole.
Bilo da ste roditelj ili zaposleni u školi, sigurno ste mnogo puta preispitivali svoje stavove i postupke: da li ste bili previše strogi i zahtevni, jeste li bili nedosledni i popustljivi, da li ste dovoljno sposobni da se izborite sa izazovima koje sa sobom donosi nedostatak pažnje udružen sa hiperaktivnošću.
Nikad nećemo do kraja saznati odgovore na pitanja koja sebi postavljamo, ali će nas rad dr Stepanovića podstaći na razmišljanje i iz nas izvući ono najbolje, da nas osnaži i uveri kako i najsposobniji roditelji i nastavnici imaju brojne nedoumice i preispitivanja, da uvek iznova traže način da pomognu ovoj deci čiji je svaki postupak zapravo pokušaj da nam ukažu na problem.
Monografija ističe dve stvari koje su od najvećeg značaja u postizanju zadovoljavajućih rezultata: ljubav i konzistentnost. Upravo tim redosledom. Ako dete ne oseća našu brižnost, ako jednog dana radimo dobro, a sledećeg odustanemo, ako dozvolimo sebi da vikanjem i frustracijom odgovorimo na ponašanje deteta, vratićemo se na početak.
Neka ADHD i ADD deca postala su srećni, uspešni, energični i beskrajno kreativni ljudi koji daju veliki doprinos svojoj zajednici, ali put kojim su prošli od detinjstva do odraslog doba najčešće je pun lutanja i teškoća. Na nama je da im damo krila i snagu da polete.