Visoka škola socijalnog rada, Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije i Komora socijalne zaštite polaze od posebne važnosti da se na današnji dan istaknu svi principi i vrednosti koji se podrazumevaju pod pojmom „socijalne pravde“. Danas, kada su u globalnom, svetskom prostoru grubo relativizovani neki temelјi i postulati međunarodne socijalne pravde i to iskorenjivanje siromaštva, ravnopravnost, odsustvo diskriminacije društvenih grupa i pojedinaca, lјudska prava za sve, veća zaposlenost, dostojanstvo rada…bitno je ukazati da ni Republiku Srbiju nisu zaobišli ovakvi trendovi i da naši građani žive u uslovima izostanka potrebnog nivoa društvene kohezivnosti, tolerancije na različitosti, ravnopravnosti u svim njenim oblicima sa posebno istaknutom njenom rodnom dimenzijom, uz izostanak međusobne solidarnosti.
Usled ovakvih društvenih kretanja, kvalitet života osetlјivih društvenih grupa poput dece, osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, starijih sugrađana bez porodičnog staranja, a naročito onih koji žive u seoskim područjima, dugotrajno nezaposlenih lica, višečlanih porodica, Roma i drugih manjina nije na zadovolјavajućem nivou po mnogim indikatorima. Prisutan je konstantan porast društvene nejednakosti, produblјuje se nepoverenje između bogatih i reklo bi se privilegovanih slojeva društva i velikog broja stanovnika koji su izloženi siromaštvu, socijalnoj isklјučenosti i oskudici osnovnih egzistencijalnih uslova. Podaci RZS za 2021.godinu govore o činjenici da 6,2% lјudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, dok više od petine stanovništva (21,2%) pripada krugu onih u riziku od siromaštva. Socijalna distanca je generalno u padu, ali je prema nekim pokazatelјima i dalјe izražena prema pojedincima pripadnicima LGBT populacije.
Prethodni pandemijski uslovi izazvani virusom KOVID-19 na globalnom planu uticali su na neprihvatlјive trendove, prema nekim podacima (organizacija Oksfam) bogati pojedinci su uvećali svoje bogatstvo, a ogromni slojevi svetske populacije su bili još više ugroženi nemaštinom, pa čak i odsustvom mogućnosti da im bude dostupna vakcina protiv pandemijskog virusa, uz izraženu nedostupnost zdravstvene zaštite. Podaci Oksfama ukazuju da deset najbogatijih lјudi na planeti raspolaže sa više bogatstva nego čak 40% najsiromašnijih na planeti. Poslednje u nizu kriza, izazvane prirodnim katstrofama – zemlјotresi u Siriji i Turskoj, samo su naglasile postojeće društvene i socijalne nejednakosti. Svedoci smo različitih pristupa dosezanja, slanja i pružanja pomoći u ove dve zemlјe, koje svakako ne možemo nazvati socijalnom pravdom.
Navedeni pokazatelјi koji govore o stopi siromaštva i socijalnoj isklјučenosti u našem društvu mogu u bliskoj budućnosti biti snažan izazov za društvene nestabilnosti i potrebno je merama poreske i socijalne politike još intenzivnije raditi na setu mera od značaja za ublažavanje i apolutno ikorenjivanje svake vrste siromaštva. Pored materijalnih davanja, zadatak sistema socijalne zaštite je kreiranje seta mera i usluga koji su usmereni na najugroženije građane, koji će podići nivo njihove aktivacije, obezbediti podršku porodici, omogućiti besplatno korišćenje usluga namenjenih deci i starijim članovima domaćinstva, kako bi radno sposobno članovi porodice mogli postepeno da se uklјuče u tržište rada.
Nadamo se da će u narednom periodu resursi našeg društva biti usmereni ka racionalnoj i pravednijoj raspodeli, a da će postupanje svih institucija i organizacija biti u cilјu ostvarivanja jednakih prava za sve.
