Psihologija je nezavisna naučna disciplina koja se bavi proučavanjem psihičkog života ljudi, psihičkih procesa (mišljenje, pamćenje, učenje, emocije, motivacija i dr.) i psihičkih osobina (navike, sposobnosti, crte ličnosti, potrebe, interesovanja, stavovi i dr.). Psihologija je i prirodna i društvena nauka, a njen praktični značaj ima višestruku namenu za svakog čoveka. Izučavajući psihologiju bolje upoznajemo sebe samog, što je uslov za samovaspitanje i samokontrolu, kao i za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Psihologija pomaže organizaciji intelektualnog rada: kako da se uči, radi, misli, opaža i sl. Ona pomaže upoznavanju i razumevanju drugih. To je od posebne važnosti za nas jer živimo u društvu sa drugim ljudima, u kome je međusobno razumevanje uslov dobrih međuljudskih odnosa. Psihologija nam pruža određena saznanja o iskustvima drugih ljudi, što nam omogućuje da učimo i na tuđem iskustvu.
U okviru psihologije postoje različite naučne discipline kao što su: razvojna psihologija, socijalna psihologija, psihologija ličnosti, psihologija rada, pedagoška psihologija, klinička psihologija i dr. Pošto se psihologija bavi proučavanjem ponašanja ljudi, psihološka naučna saznanja imaju primenu u različitim oblastima ljudskih delatnosti kao što su: obrazovanje i vaspitanje, zdravstveni sistem, privreda, industrija, marketing, sport, socijalni rad i dr. U okviru navedenih delatnosti psiholozi rade kao stručni saradnici obično u timovima stručnjaka koji uključuju stručnjake različitih profesija (kao što su: lekari, pedagozi, socijalni radnici, ekonomisti, menadžeri i dr.).
U periodu društvene tranzicije kroz koju naša zemlja prolazi, psihologija dobija sve veći značaj i primenu u različitim oblastima društvenog života, što je uobičajena i dugogodišnja praksa u razvijenim zemljama sveta.
Pored toga što je psihologija nauka, ona je ujedno i svetski priznata profesija koju obavljaju stručnjaci nakon završetka akademskih studija, stručnih specijalizacija, stečenog iskustva u nekoj od stručnih organizacija (kao što su zdravstvene ustanove, obrazovno-vaspitne ustanove, kompanije i dr.). Psiholozi imaju svoja profesionalna udruženja koja su zadužena za izdavanje licenci za obavljanje psihološke delatnosti, nadgledanje rada psihologa i propisivanje etičkih standarda kojih psiholozi moraju da se pridržavaju u obavljanju svog posla, kao i stručnjaci drugih profesija (lekari, pravnici, prosvetni radnici i dr.).
Najnovija istraživanja u Republici Srbiji, koja su se bavila analizom ponude radnih mesta i trendova na tržištu rada ukazuju na veliko interesovanje budućih brucoša za studijama psihologije − studije psihologije su na samom vrhu liste želja brucoša. S druge strane proteklih godinu objavljeno je ukupno 563 oglasa vezanih za psihologiju, a najtraženije pozicije su bile vezane za HR i konkretno zanimanje psiholog. Nalazi istraživanja takođe pokazuju da će psihologija tek u narednim godinama postajati sve popularnija u našoj državi, kao što već jeste na zapadu. Očekuje se da će se ukupna zaposlenost psihologa do 2028. godine povećati za 19%.
Ono što je očigledno jeste da je širok spektar mogućnosti za posao psihologa i da su mogućnosti za rad velike, kako u državnom tako i u privatnom sektoru. Psiholog može da obavlja različite poslove na različitim radnim pozicijama – psiholog u obrazovnom sektoru, psiholog u zdravstvenom sektoru, psiholog u privredi i industriji, psiholog u marketingu, psihološki savetnik, istraživač javnog mnejnja, savetnik za internu komunikaciju, naučni istraživač, sportski psiholog i dr.
Doc.dr Maša Đurišić
