Sama odluka da se studira socijalni rad ukazuje nam na to da ju je donela osoba koja je altruista, neko ko prvenstveno voli ljude i uživa da pomaže ljudima. Socijalni rad spada u red pomažućih profesija i iziskuje od profesionalnih socijalnih radnika da pojedincu i(li) celokupnoj porodici pomogne kada se nađe u stanju narušene ravnoteže u funkcionisanju. To mogu biti životni problemčići u kojima se svi ponekad nađemo ( preispitivanja u vezi vaspitavanja dece i njihovih predškolskih i školskih dilema, komunikacije sa bračnim ili vanbračnim partnerom, roditeljima i drugim članovima porodice..) do krupnijih problema u kojima su poljuljani porodični odnosi, sklonostima ka psihoaktivnim supstancama, devijantnom ponašanju, nemogućnosti vršenja svakodnevnih aktivnosti zbog starosti ili pojedinih grupa bolesti, gubitka radnog mesta i drugo. Zbog kompleksnost posla koji se iziskuje od socijalnog radnika i širokog spektra korisnika njegovih profesionalnih usluga dobar socijalni radnik svakako mora biti potkovan naučnim teorijskim i praktičnim znanjima i veštinama koja se stiču na studijama socijalnog rada.
Vratimo se na altruizam kao pokretački motiv za donošenje odluke o studiranju. Šta je altruizam suštinski i da li ga svi posedujemo? Odgovor je da je altruizam zapravo zarazan. Preduslov da neko izraste u nesebično naklonjenu osobu drugima, odnosno da poseduje ponašanje čiji je cilj dobrobit druge osobe je svakako empatija. Empatija se razvija u detinjstvu, porodičnim vaspitanjem i socijalizacijom u obdaništu i školi, ukazivanjem na važnost pomaganja i stavljanje dece u kontakt sa onima kojima je pomoć potrebna, istovremeno predstavljanjem zajedničkih osobina i sličnosti, da smo svi ljudi sa vrlinama i manama, deo istog sveta koji nam donosi izazove. Empatija je sposobnost razumevanja težnji, emocija i problema drugih, emocionalno doživljavanje šta ta osoba u biti oseća i proživljava u svom problemu, ali viđeno kroz prizmu struke socijalnog rada na način podsticaja informisanjem , savetima i terapijama, ka samostalnom sagledavanju i rešavanju problema bez sažaljenja. Niko od nas ne ostane ravnodušan na susret sa osobom čiji moralni, nesebični, ljubazan motivisan čin pomoći drugome i u nama stvara osećenje uzvišenosti i neke neopisive topline koja ujedno i podstiče. Upravo je to ključ altruizma- zaraznost, prenosivost na druge toplih osećanja i želja da i mi našom velikodušnošću prema drugima u njima probudimo isto osećaj uzvišenosti . Dakle, altruizam je plod empatije i kontinuirano se razvija tokom života, neophodan je za postojanje ljudskog društva te ga posedujemo svi, samo je kod nekih probuđen, dok kod drugih još uvek drema.
Na studijama socijalnog rada studenti pored pojedinačnih metoda i tehnika rada podeljenim na rad sa pojedincem, grupom, porodicom, zajednicom, upoznaju se i sa posebnim tehnikam rada sa marginalizovanim i posebno vunerabilnim kategorijama dece i starijih osoba, maloletnih prestupnika, zavisnicima od alkohola i droge. Tehnike rada nisu ostvarive ukoliko ne posedujemo znanja iz oblasti kulturoloških, etničkih i istorijskih specifičnosti, demografskog reljefa okruženja i zakonske regulative naše zemlje, koja se stiču na opštim predmetima u toku studiranja. Razumeti i pomoći u rešavanju konkretnog problema moguće je samo ukoliko imamo širu sliku kulturnog i društvenog miljea i poznavanjem pozitivnog socijalnog prava. Uključiti najugroženije u novi život, dati im smisao i podsticaj da mogu dalje, oslonac prilikom rešavanja teskoća i resocijalizacije takođe nije ostvarivo bez poznavanja psiholoških nauka koje su neizostavni deo studija socijalnog rada. Stoga ,studije socijalnog rada su višedimezionalne i usmeravaju studente da u profesiji kojom će se baviti poznaju socijalne, kulturne, psihološke, medicinske, pravne,ekonomske, demografske i etičke komponente.
Biti dobar socijalni radnik bez studija socijalnog rada nije moguće, ali postati odličan socijalni radnik zavisi prvenstveno od lične motivisanosti, spremnosti na stalna usavršavanja, obuke i nove situacije, rad na ličnim vrednostima, empatiji, razumevanju, emocionalnoj stabilnosti, toleranciji i poštovanju različitosti uz neizostavno pridržavanje etičkog kodeksa profesije socijalnog rada.
Doc. dr Ana Grbić
