Da li je moguće živeti ispunjen život čak i kad ste hendikepirani, bolesni, povređeni? Potvrdan odgovor na ovo pitanje pružiće okupacioni terapeuti, pripadnici relativno nove profesije čiji je moto – izvući najviše od života.
Oni pomažu pacijentima korak po korak, učeći ih da obave svakodnevne aktivnosti bez obzira na bolest, povrede, stanje, hendikep. Tri glavne grupe sa kojima rade okupacioni terapeuti su deca sa smetnjama, pacijenti sa povredama i stariji ljudi koji su počeli da osećaju fizičke i kognitivne promene. Prvoj grupi terapeuti pomažu da aktivno učestvuju u školi i društvu, drugoj da se oporave i povrate sposobnosti, a trećoj da što više iskoriste preostale potencijale.
Na spisku aktivnosti Američkog društva okupacionih terapeuta nalaze se najosnovnije od kupanja, odlaska u toalet, oblačenja, konzumiranja obroka, lične higijene, što je posebno važno u slučaju pacijenata koji su preživeli moždani udar. U situacijama kad pacijentu treba vratiti motoričke sposobnosti, posao okupacionog terapeuta blizak je radu fizioterapeuta. Ali, sličnost se može naći i sa psihologom. Pa tako, među aktivnostima za koje je zadužen ovaj stručnjak, nalaze se i učenje mališana kako da lakše savladaju gradivo, ali i priprema za penziju starijih ljudi koji sa godinama počinju da osećaju pad svojih sposobnosti. Posao okupacionog terapeuta je da uz pomoć pacijenta organizuje njegovo slobodno vrem e, pomogne mu da pronađe odgovarajući hobi, ali i osposobi veštinama za učestvovanje u društvu.
Posao okupacionog terapeuta je značajan i veoma prepoznat u svim segmentima ljudskog života, i kao takav budućim okupacionim terapeutima pruža mogućnost rada na različitim mestima. Okupaciona terapija pruža mogućnost svim učesnicima da u njoj iskažu maksimalnu kreativnost koja će doprineti napretku u radu sa korisnikom. Najprepoznatija mesta gde okupacioni terapeuti mogu raditi su:
- Bolnice i bolničke ustanove za rehabilitaciju dece i odraslih; Diplomirani terapeuti koji su zaposleni u bolnicama ili lekarskim ordinacijama rade kao deo zdravstvenog tima, zajedno sa lekarima, registrovanim medicinskim sestrama i drugim vrstama terapeuta. Klijentima/pacijentima sa trajnim oštećenjima, kao što je cerebralna paraliza, često je potrebna pomoć u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Diplomirani terapeuti pokazuju klijentima/pacijentima kako da koriste odgovarajuću adaptivnu opremu poput nosača ili kolena, invalidskih kolica i pomagala za jelo kako bi mogli samostalno da funkcionišu i kontrolišu svoje životno okruženje pomoću ovih uređaja.
- Starački domovi-gerentološki centri; Diplomirani terapeuti koji rade sa starijim osobama pomažu im da vode samostalniji i aktivniji život. Procenjuju sposobnosti i okruženje i daju preporuke poput korišćenja adaptivne opreme ili identifikacije i uklanjanja potencijalnih opasnosti od pada u kući.
- Popravni domovi;
- Predškolske ustanove;
- Škole (osnovne i srednje); Diplomirani terapeuti u edukativnom okruženju rade sa decom pojedinačno ili u malim grupama. Oni procenjuju sposobnosti dece sa invaliditetom ili drugom smetnjom i poremećajem u razvoju, menjaju opremu u učionicama kako bi se prilagodili određenim smetnjama i pomažu deci da učestvuju u školskim aktivnostima. Osim toga, diplomirani terapeuti pružaju terapiju rane intervencije odojčadi i maloj deci koja kasne u razvoju ili im preti rizik od kašnjenja u razvoju.
- Specijalne škole za rad sa decom sa smetnjma;
- Instituti za mentalno zdravlje; Diplomirani terapeuti takođe mogu raditi u ustanovama za mentalno zdravlje, gde pomažu pacijentima koji pate od poremećaja u razvoju, mentalnih bolesti ili emocionalnih problema. Pomažu ovim pacijentima da se nose sa problemima i da se uključe u svakodnevni život podučavanjem veština kao što su upravljanje vremenom, donošenje budžeta, korišćenje javnog prevoza i obavljanje kućnih poslova. Pored toga, terapeuti mogu raditi sa osobama koje imaju problema sa zloupotrebom droga, alkoholizmom, depresijom ili pate od drugih poremećaja.
- U nekim slučajevima diplomirani terapeuti pomažu klijentima da stvore funkcionalno radno okruženje. Oni procenjuju radni prostor, planiraju radne aktivnosti i sastaju se sa poslodavcem klijenta kako bi sarađivali kada je u pitanju promena u radnom okruženju ili radnom rasporedu klijenta.
- Klinike u privatnom vlasništvu; Osim navedenih institucija, diplomirani terapeuti imaju mogućnost za profesionalni razvoj kroz privatnu praksu.
- Resursna Ministrastva na teritoriji zemlje.
Važno je napomenuti da OT provode jedan deo svog vremena i praveći pedagoški portfolio svakog od pacijenata, kako bi detaljno pratili napredak svakog od njih, i uvideli u kojim aktivnostima i oblastima bi sa pacijentom trebalo još detaljno raditi, a koje aktivnosti pacijent obavlja uspešno i sa lakoćom.
Prof. dr Saša Stepanović
Visoka škola socijalnog rada
