Doc. dr Saša Stepanović

Šta bi se dogodilo kada biste osvojili na lutriji? Verovatno biste dali otkaz momentalno, opustili se i uživali. Možda biste kupilil stan ili investirali u kuću na plaži i ispijali koktele sunčajući se. Ali, nakon nedelju dana sigurno ćete početi da primećujete da vam nešto nedostaje. Šta bi to mogli biti, sada kada ste u mogućnosti da sebi priuštite svaki hir? Zapravo je veoma jednostavno: vašem mozgu je neophodna akcija.

Naravno, verovatno niste osvojili na lutriji milion dolara, ali to ne znači da vam ne može biti dosadno. Sedenje od trenutka kada se vratite s posla, fakulteta, konferencije, seminara itd. do momenta kada odete na spavanje jednostavno nije prirodno za ljude. I zato, probajte sa aktivnom razonodom i dajte vašem umu ono što mu pripada.

Glavni problem

Većina ljudi u zapadnim društvima ima oko 5 sati slobodnog vremena svakog dana, više vikendom. Ali, iako je svet prepun neverovatnih aktivnosti i hobija za svakog ponaosob, glavni problemi su u tome što većina ljudi ne zna kako da svoje vreme ispuni na kvalitetan način. Najčešća slobodna aktivnost je gledanje televizije ili surfovanje internetom u svim domenima što predstavlja beg iz realnosti, ali i nesumišno i beskrajno gubljenje vremena, koje prelazi sam informativni karakter. Ovo može izgledati kao bezazlena aktivnost, ali zapravo vam može ostaviti mnogo fizičkih i mentalnih problema. Dugo sedenje dovodi do bolesti srca i gojaznosti. Ali, ako to nije dovoljno loše, Rojters izveštava da nesrećni ljudi gledaju više televiziju i provode vreme više na internetu od svojih srećnijih kolega. Da li internet i televizija dovode do toga da ljudi budu nesrećni ili nesrećni ljudi pronalaze bekstvo u televiziji i internetu, nije jasno, ali je jasno da je kod ljudi koji se bave aktivnom razonodom prisutno veće zadovoljstvo životom.

Rešenja

 Iako je aktivno provođenje slobodnog vremena za neke ljude prirodno, drugi moraju svesno da se potrude da bolje iskoriste svoje slobodno vreme. Na primer, Kanađani su stručnjaci u ovoj oblasti, a mnogi od njih redovno se bave aktivnostima poput hodanja, planinarenja i trčanja. Ove aktivnosti ne samo da će vas održavati u formi, već su i izvrsne za opuštanje i svesnu relaksaciju. Osim toga, čitava porodica može uživati u planinarenju, uključujući i decu (to je posebno korisno za mlade) i zahteva minimalnu pripremu i opremu. Sve što vam treba su neke kvalitetne planinarske cipele i spremni ste za polazak! Dakle, obavezno organizujte svoje slobodne aktivnosti svaki dan i dovoljno brzo će preći u naviku za celu porodicu. Svestan napor poput ovoga će se sigurno isplatiti.

Takođe možete potražiti ljude sličnih interesovanja i dozvoliti im da vas vode u vašim avanturama. Mnoge ljude ohrabruju vršnjaci, a imati nekoga da vas pogura može značiti razliku između dana provedenog na Netflix-u i dana provedenog napolju sa drugim ljudima.

Prednosti aktivne razonode

 Jasno je da pasivna zabava ne čini ništa za vaše fizičko blagostanje, ali itekako može uticati na vaše mentalno zdravlje. Na primer, plavo svetlo sa ekrana snažno utiče na san. Sprečava proizvodnju melatonina, hormona spavanja i može prouzrokovati nepravilne obrasce spavanja, pa čak i nesanicu. Dugotrajno lišavanje sna uzrokuje promene raspoloženja i smanjenje fokusa, produktivnosti i budnosti. S druge strane, aktivnosti poput planinarenja u prirodi ili učestvovanja u društvenim aktivnostima podižu raspoloženje, poboljšavaju fokus i omogućavaju ljudima da budu pažljiviji i prisutniji u svakom momentu.

Aktivno provođenje slobodnog vremena preporučuje se i ljudima koji pate od depresije i anksioznosti. Fizička aktivnost i socijalni kontakt pružaju ljudima jaku dozu serotonina koji poboljšava raspoloženje i podstiče osećaj sreće. Pored toga, ove aktivnosti ispunjavaju ljude novom motivacijom da nastave da se brinu o svom telu i mentalnom zdravlju. S druge strane, maratonsko gledanje televizije i slične pasivne radnje pogoršavaju osećaj depresije, krivice i usamljenosti.

Treba imati na umu i biologiju našeg mozga. Naš mozak ima 12 živaca zvanih kranijalni nervi koji putuju do naših očiju, nosa, jezika i drugih delova u glavi. Međutim, jedan od onih živaca zvanih Vagus nerv je dugačak i putuje po celom telu – do dijafragme i srca, do creva i nazad do mozga. Njegova funkcija je da doslovno kaže vašem mozgu da li je sve u redu ili ne. Kada se ovaj nerv iritira ne čineći ništa (predugo sedenje ili dosađivanje), on šalje lažne alarme koji podstiču nervozu. Srećom, ako se bavite dobrim vrstama razonode, one koja održava vaše telo i um angažovanim, vaš Vagus nerv će poslati signale da sve funkcioniše u redu. Ovo će poboljšati vaše raspoloženje, kao i varenje i zdravlje srca.

Razonoda nasuprot slobodnog vremena

 Ne mešajte svoje vreme za razonodu i svoje slobodno vreme. Iako mogu zvučati slično, nisu isti. Slobodno vreme su one male pauze između zadataka i aktivnosti u kojima imate priliku da proverite svoju e-poštu, uzmete užinu ili se pobrinete za posao. Ali, vaše vreme za razonodu je kada ne radite apsolutno ništa vezano za posao. Dakle, ako svoje slobodno vreme uspete da iskoristite na najbolji mogući način, imaćete više vremena da se razonodite i posvetite drugim aktivnostima i zaista učinite nešto korisno umesto da provodite sate ispred televizora i na internetu.

Doc. dr Saša Stepanović
Visoka škola socijalnog rada