Zaštita zasnovana na znanjima o traumi ne predstavlja tretman ili novi model u radu koji bi trebalo implementirati, već predstavlja holistički pristup i smer u radu sa traumatizovanim korisnicima.
Postoji potreba da se korisnik posmatra šire od tradicionalnog određenja traume, da se vidi i prizna šira lepezu stresa, socijalne nepravde, distresa, disocijacije i nepovoljnih uticaja iz detinjstva kako bi se razvijale i stvarale usluge i službe kojima cilj neće biti samo da pokušaju da redukuju ili preveniraju nastanak traumatizacije, već da pomognu u oporavku. Pored toga sve ove nedaće ne javljaju se samo na međuljudskom nivou, već imaju širi obim delovanja i mogu da se jave i na socio-političkom nivou, u zajednici i na kolektivnom nivou. Karen Treisman kaže da trauma često predstavlja slona u prostoriji, jer se trauma često ignoriše, poriče, nerazume, zanemaruje i minimizira. Uticaji i posledice široko posmatrane traume mogu biti prožimajući, kumulativni, međugeneracijski, dugoročni i široko rasprostranjeni. Trauma je često povezana, isprepletena sa drugim ključnim oblastima i može biti veoma skupa za društvo.
„Zaštita zasnovana na znanjima o traumi (ZZZT) predstavlja pristup baziran na snagama unutar službi koje pružaju usluge, što je osnovno za razumevanje i reakciju na uticaj traume, koji ističe fizičku, psihološku i emocionalnu sigurnost i za pružaoca i za korisnika usluga, a to stvara mogućnost za korisnika da ponovo izgradi osećaj kontrole i moći“ (Substance Abuse and Mental Health Services Administration (SAMHSA), 2014:xix.).
Sa „Četiri R“ u engleskom (realises, recognises, resists, responds) objašnjavaju se zašto bi neka organizacija želela ili imala potrebu za usvajanjem zaštite zasnovane na znanjima o traumi. Programi, usluge, službe ili sistemi koji svoj rad zasnivaju na znanjima o traumi:
- SHVATAJU (Realises ) širok uticaj traume, stresa i nepovoljnih uticaja i razumeju moguće puteve u lečenju i oporavku.
- PREPOZNAJE (Recognises) znakove i simptome traume na zaposlenom osoblju, korisnicima i svim ostalim akterima uključenim u sistem
- Aktivno SE ODUPIRU (Resists) retraumatizaciji i posvećeni su procesu smanjenja traumatizacije i izbegavaju da podstiču traumatizaciju.
- REAGUJE (Respond) tako što celovito i smisleno integriše, ugrađuje i unosi znanje o traumi u postupke politika, jezika, kulture, praksu i okruženje
Celokupan sistem zaštite dece i mladih, zasnovan na znanjima o traumi bio bi je onaj u kojem svi uključeni akteri prepoznaju i usklađeno odgovaraju na raznovrsnost uticaja traumatskog stresa na decu, one koji o njima brinu i profesionalce.
Slika 1. Celokupan sistem u zaštiti deteta i porodice
Programi, usluge, službe i organizacije unutar ovakvog sistema prihvataju to znanje, svesnost i veštine u svoju organizacionu kulturu, politiku i praksu, a koriste naučna saznanja kako bi olakšali i podržali rezilijentnost, oporavak i napredak dece i mladih. Prema tome, ovaj model zaštite zastupa stav da razumevanje traume, principi i senzitivne intervencije koji se koriste u radu moraju da budu istovetni u svim sektorima koji se bave zaštitom traumatizovane dece i mladih, od usluge socijalne zaštite, zdravstva, pravosuđa, policije, obrazovanja, do nevladinog sektora. Ne postoji sistem ili služba koja samostalno može zadovoljiti potrebe korisnika sa traumatskim iskustvom. Međusistemskom i međuorganizacionom saradnjom se na ovaj način mogu izbeći neželjene posledice da se nezavisnim postupanjem jednih, poništi i obezvredi prethodni rad i postupanje drugih službi, ustanova i sistema.
Doc. dr Emina Bojanić Bolić
