Neposlušno ponašanje zvuči kao prilično širok pojam, i to zapravo jeste. Neposlušno ponašanje opisuje ponašanje koje je izazovno roditeljima, tarateljima, nastavnicima i drugim profesionalcima.
Izaći na kraj sa ovakvim ponašanjem može biti neverovatno stresno i iscrpljujuće za roditelje. Izliv besa je nekad poznata reakcija na svakodnevne aktivnosti, a ponekad može biti nepredvidiva da uopšte ne znate šta ju je prouzrokovalo.
ALI UVEK SE DEŠAVA SA RAZLOGOM, TO JE NAČIN KOMUNIKACIJE!
Međutim, kad deca nauče da vikanjem i udaranjem u glavu, na primer, privlače pažnju ili će na taj način da se izvuku iz neke situacije, to počinju da vide kao način da dobiju ono što žele. Prema Nacionalnom autističnom društvu (NAD) to se naziva naučenim ponašanjem, ali ga ne treba mešati sa manipulativnim ponašanjem; deca sa smetnjama u razvoju to ne rade namerno.
Vrste izazovnog ponašanja:
- Samopovređivanje: Ovo može podrazumevati udaranje glave, griženje ruku, čupanje kose, izvrtanje očiju, lupanje lica ili glave, štipanje za kožu, grebanje ili štipanje i snažno tresenje glave.
„Otprilike polovina svih osoba sa autizmom u nekom trenutku svog života ispoljava ponašanje koje podrazumeva samopovređivanje. Ljudi koji su ispoljavali takvo ponašanje kao deca, pretenduju da ga ispoljavaju i kao odrasli za vreme stresa, bolesti ili promena “, kaže NAD.
- Agresivnost usmerena na druge: Povređivati druge; grickanjem,štipanjem,šamaranjem, pljuvanjem, čupnjem kose i vrištanjem ili vikanjem.
- Destrukcija: bacanje stvari, razbijanje nameštaja, kidanje stvari.
- Pika poremećaj: jedenje nejestivih predmeta, poput kamenja, prljavštine, poklopca olovke, posteljine, metala, fekalija.
- Ponavljanje: ljuljanje, ponavljajući govor i ponavljajuće radnje ili manipulacije predmetima.
- Bežanje ili skidanje
“Većina dece bez smetnji pokazuje ove vidove ponašanja tokom prve dve godine života, ali obično ovakvo ponašanje prestaje jer većina dvogodišnjaka razvija niz komunikacijskih i socijalnih veština koje im omogućavaju da lakše dobiju ono što žele i što ime je potrebno. Mnoga deca sa smetnjama ne razvijaju ove veštine i imaju iste potrebe kao i njihovi vršnjaci, ali ne uspevaju da dobiju ono što žele “, kaže Peter McGill, profesor kliničke psihologije invaliditeta učenja na Univerzitetu of Kent
Uzroci problematičnog ponašanja:
- Osećaju se loše ili doživljavaju bol. Možda će biti teško da to objasne drugima. Udaranje u glavu je način suočavanja sa boli ili nelagodom.
- Hormonske promene mogu izazvati agresiju tokom puberteta.
- Frustracija kad ih ne slušate ili ne razumete. Samopovređivanje može biti način prenošenja ove frustracije.
- Osećaj uznemirenosti ili nevolje zbog nečega, možda promena rutine ili čak i usamljenost.
- Depresija, anksioznost ili čak uzbuđenje. Kuckanje ruku im može pomoći da se nose sa tim osećajima.
- Dosada ili nedostatak stimulacije može dovesti do štipanja za kožu.
- Nerazumevanje. Na primer, šta je jestivo ili nejestivo ili koji je pravilan način brisanja u toaletu.
- Senzorne potrebe. Istraživanje kako stvari osećaju ili mirišu, poput fekalija.
- Željni pažnje. Žele reakciju ili izbegavaju naredbu.
- Strah od toga gde su ili šta rade.
Kontrolisanje problematičnog ponašanjem: u datom trenutku
- Naučite da prepoznate znakove upozorenja i rano intervenišite odvratanjem njihove pažnje. Ako to ne uspe, odvedite ih negde gde je mirno i daleko od onoga što im je prouzrokovalo takvo ponašanje.
- Koristite jednostavan jezik i pridajte značaja njihovoj frustraciji, pokažite im da Budite mirni, ali uporni. Neka vaša mimka bude neutralna i smanjite tom i jačinu glasa
- Smanjite rizik. Čuvajte ih. Ako se bace na zemlju, dozvolite im da to urade, ali tako da se ne povrede. Ako se udaraju po glavi, koristite jastuk ili ruku da im glava ne bi udarala u čvrstu površinu.
- Budite dosledni. Izbegavajte konflikt. Izbegavajte da ih fizički suzdržite, ako je moguće, zaustavljanje pokreta može u stvari uzrokovati da se ponašanje nastavi ili pogorša. Izbegavajte da pridajete previše pažnje ili ispoljavate previše reakcija.
- Vežbanje može da pomogne u oslobađanju od ljutnje i stresa. Preporučljive su džakovi za udaranje, trampoline, trčanje po bašti ili odlazak u dugu šetnju. “Kad vidimo da Matthev postaje nervozan, izvodimo ga iz kuće u šetnju, i to ga neprestano smiruje”, kaže Louisa Caines, čiji je 13-godišnji sin autističan.
- Nagrade i pohvale. Koristite opisne pohvale kada urade nešto ispravno ili se počnu smirivati: „Učinio si ono što sam ti rekao, čim sam te zamolio“. „Progutao si svoj lek iako si ljut“. „Više me ne grebeš“. „Prestao si da vičeš“.
Strategije za suzbijanje problematičnog ponašanja: na duže staze
- Priznajte da takvo ponašanje često može biti rezultat straha od nepoznatog. Pripremite svoje dete za nova iskustva ili aktivnosti koje ih brinu.
- Ako vaše dete ima uznemirene noći, razmotrite strategije za poboljšanje sna, koje mogu imati značajne efekte na ponašanje.
- Vodite računa da jede redovno. Nizak nivo šećera u krvi može prouzrokovati promene raspoloženja. Svaka tri sata pripremite obrok ili zdravu užinu. Uključite malo proteina, nešto vlakana i nešto složenih ugljenih hidrata za energiju, ali ne i rafinirane ugljene hidrate. Ako vaše dete odbija jelo, onda je bolje da nešto pojede, čak i ako nije zdrav izbor.
- Smanjite unos šeć „Šećer i rafinirani ugljeni hidrati (posebno bilo koji proizvodi sa belim brašnom) često čine decu raspoloženijom, ljućom i prečnijom, posebno decu sa ekstremnijim temperamentom“, kaže Scope, koji preporučuje „uklanjanje sve slatke hrane i rafiniranih ugljenih hidrata za mesec dana da vidite kakve ćete rezultate dobiti”
- Smanjite vreme provedeno ispred ekrana. Noel Janis-Norton, stručnjak za učenje i ponašanje kaže, „Previše vremena ispred ekrana često decu čini ljutom, reaktivnijomim i nekooperativnim. Možda ćete iskusiti da će u prvoj ili dve nedelje ovog novog ograničenja biti još više ljuta, ali ostanite jaki jer će se vaša deca naviknuti na nova pravila i uskoro ćete videti prednosti. “
- Isprobajte tehnike opuštanja. Bubble lampe, mirisi esencijalnih ulja, slušanje muzike, masaže ili ljuljaška, sve je vredno probati.
- Isprobajte i neke senzorne igračke i uređaje. Danas postoji niz proizvoda koji pomažu u senzornoj integraciji, kao što su razne igračke, spravice i uređaji.
- Podsticanje nezavisnosti. Dopustite svom detetu da donosi sopstvene odluke ili pokušava učiniti nešto za sebe. Smanjite broj zahteva koji se postavljaju ispred njih. Ohrabrite ih da steknu prijatelje, pridruže se nekoj organizaciji ili grupi.
- Rešite bilo kakve medicinske probleme, oralnu bol ili nedostatak ishrane. Ako mislite da je to uzrok, posetite lekara opšte prakse, stomatologa, nutricionistu ili okupacionog terapeuta.
- Pomozite im da shvate. Ako je problem sa higijenom, usredsredite se na trening u Ako je problem sa pika poremećajem, koristite vizualne prezentacije da biste im objasnjli šta je jestivo, a šta nije. Ako se radi o senzornom pitanju, pokušajte zameniti neprimerene predmete odgovarajućom alternativom slične teksture, npr. Hrskavi štapić od šargarepe, kokice, žvakaće gume.
- Tražite podršku. Obratite se mrežama za podršku lokalne zajednice. Razgovarajte o ponašanju svog deteta sa profesionalcima i terapeutima. Razgovarajte s drugim Uključite porodicu.
Doc. dr Saša Stepanović,
profesor Visoke škole socijalnog rada