Doc. dr Saša Stepanović
Deca sa smetnjama u razvoju predstavljaju poseban etiološki problem sa stanovišta prakse i teorije specijalne edukacije i rehabilitacije. Okupaciona terapija ima važnu ulogu u facilitaciji i pomoći deci sa razvojnim poteškoćama, u prvim godinama života. Uloga rane intervencije je pruženje usluga po modelu orjentacije na porodicu. Škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju su inicijalno uspostavljene i svoj rad su razvile na osnovama potreba učenika sa određenom vrstom i stepenom smetnji i teškoća u razvoju (teškoće u mentalnom razvoju lakog stepena, oštećenja vida, oštećenja sluha itd.)
Okupaciona terapija je zdravstvena profesija koja se bavi promocijom zdravlja i blagostanja kroz tretman okupacije. Proces okupacione terapije se sastoji iz procene, pripreme za inicijalni pregled, inicijalnog pregleda, specifičnog pregleda, razvoja plana tretmana, sprovođenja plana i posmatranja progresa intervencije.
Okupacioni terapeut primenjuje znanja iz raznih oblasti kao što su: teorija i praksa okupacione terapije, anatomija, fiziologija, psihologija, psihijatrija, medicinska stanja, neuroanatomija, neuropsihologija, ljudski razvoj, ljudska okupacija, patologija, sociologija, ekonomija, političke nauke i ergometrija. Okupacioni terapeuti pružaju kontinuum usluga, što uključuje promotivni, preventivni, restauracijski, rehabilitacijski pristup, podršku i socijalne promene.
Ciljevi okupacione terapije su zadaci koje definišu veštine koje treba naučiti i nivo performanse koji će biti prihvatljiv. Ciljevi moraju biti u okviru pacijentovih mogućnosti. Kratkoročni ciljevi su mali koraci na putu ostvarenja ciljeva okupacione performanse. Dugoročni ciljevi su sveukupni ciljevi intervencije i mogu biti opisani kao ciljevi okupacione performance.
Doc. dr Saša Stepanović
