Prof. dr Milica Bošković
Generalna skupština UNESKO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), je 1978. godine donela Međunarodnu povelju o fizičkom obrazovanju i sportu. Donoseći ovu Povelju, Generalna kupština je u preambuli istakla uverenje da je jedan od osnovnih načina da svako uživa prava garantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, taj da čovek bude slobodan da razvija i očuva svoje fizičke, intelektualne i moralne snage. U preambuli se ističe da razvoj ovih snaga poboljšava kvalitet života i da s toga pristup fizičkom obrazovanju i sportu mora kontinuirano biti omogućen svim ljudima. Komitet ministara Saveta Evrope je 1992. godine, usvojio Evropsku sportsku povelju, kasnije revidiranu 2001. godine, u kojoj se ističe da sport može dati doprinos ličnom i društvenom razvoju, kroz svoju kreativnost, propagiranje rekreacije, usavršavanje, ali i izvršiti pozitivan uticaj na fizičko i mentalno stanje pojedinca. Sportske aktivnosti i fizičko zdravlje, iznetim, utiču ne samo na kvalitet života ljudi i njihovo okruženje, već i na moralni, socijalni, intelektualni razvoj. Uticaj fizičkog vežbanja na zdravlje nedvosmisleno ističe i potvrđuje i Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Ona zdravlje definiše kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog dobrostanja čoveka. U izveštaju iz 2006. godine SZO, između ostalog, naglašava i da bavljenje fizičkom aktivnošću, pravilna ishrana i redovan san, blagotvorno utiču na psihičko zdravlje ljudi.
Antička Grčka, čini se da je dosledno sledila Hipokratovu misao da se gimnastika, hodanje, fizičke vežbe – moraju ugraditi u svakodnevni život, ukoliko se želi stvoriti i očuvati radna sposobnost, zdravlje i kvalitetan život. Deca i mladi, nisu uskraćeni (i pored napora regulatornih tela, emitera ili roditelja), za scene nasilja ili aktivnosti nekvalitetnog sadržaja i cilja (poput pojedinih video-igara i sl.) i tome posvećuju veliki deo svog slobodnog vremena. Kolika je sposobnost i moć, u svetlu navedenih činjenica i rezultata, kao i dostupnosti deci savremenih tehnologija i vidova zabave, obrazovnog sistema da svojim sadržajem, aktuelnošću, raznovrsnošću i atraktivnošću, utiče na detetovu ličnost, na način da ostvari cilj koji ističe pedagoška teorija.
Prof. dr Milica Bošković
